TPL_GK_LANG_MOBILE_MENU

christian tissier biography 10Kristijan Tisije (Christian Tissier) je sigurno jedan od najpoznatijih aikido instruktora na celom svetu. Ovu tvrdnju podržava to što je veoma rano počeo da se bavi borilačkim veštinama, zatim njegova izuzetna biografija, njegova harizma i njegov očigledno urođen osećaj za medije. Međutim, većina ljudi zna veoma malo o ovom čoveku i njegovom životnom putu. Pokušaćemo da vam pomognemo da razumete ko je zapravo čovek sa titulom Šihan(Shihan (師範) u bukvalnom prevodu znači “model” i označavaje počasnu titulu za aikido majstore koji podučavaju druge majstore).

Rani počeci u Parizu

Kristijan Tisije je francuski aikido instruktor, rođen u Parizu 7. februara 1951, u porodici radničke klase. Na prve aikido časove otišao je 1962. godine kod Žan-Kloda Tavernijea, što ga je sa svega 11 godina učinilo najmlađim vežbačem u celoj Evropi. Tisije je ubrzo nastavio svoj put kod učitelja Nakazana Mitsura u jednom pariskom dođou blizu spomenika Porte Saint-Martin. U to vreme sensei Nakazano je svojim sledbenicima ulivao spiritualne aspekte aikidoa, pre svega Kototama (Kototama se može prevesti kao, Duša reči, i podrazumeva japansko verovanje da se u reči i imena poseduju mistične sile). Kristijan Tisije je trenirao veoma intenzivno pod patronatom svog učitelja sve do svog odlaska u Japan.

Osim regularnih treninga, Tisije je takođe učestvovao u velikom broju seminara, uključujući i one koje je vodio još jedan japanski učitelj koji je u to vreme takođe bio popularan u Francuskoj, sensei Tamura Nobujoši. Zanimljivo je da Tisije nikada nije bio na časovima kod učitelja Nora Masamičija, uprkos njihovom prijateljstvu koje je i danas jako, uglavnom zbog velikog rivaliteta Nora i Tisijeovog učitelja Nakazona. Osim nepogrešive predanosti, mladi Tisije se pokazao kao veoma nadaren učenik i sensei Nakazano mu je još 1968. dodelio zvanje drugi Dan. U to vreme je počeo da planira šestomesečno putovanje u Japan, nakon što završi srednju školu a pre početka fakulteta. Naravno, njegov glavni cilj je bio da trenira sa velikim učiteljima Aikikai Hombu Dođoa.

Ostvarenje sna, put za Japan, kolevku aikidoa

Nakon teškog rada u kompaniji za selidbe i prehrambenom marketu Rungis, Tisije konačno uspeva da uštedi dovoljno novca da sebi priušti kartu za putovanje u Japan. Put je trajao tri nedelj, prvo kroz Evropu i Rusiju Transsibirskom železnicom, a zatim brodom preko Japanskog mora.

Nažalost, za vrmeme Tisijeovog put u Japan, O Sensei Morihej Uešiba je preminuo. Takođe, stigao je u Tokio skoro bez novca, na put je potrošio gotovo celu svoju ušteđevinu. Međutim, posle teškog početka, brzo se zaposlio kao maneken, a potom je postao i učitelj francuskog u francusko-japanskom institutu u Tokiju omogućivši mu da se komotno smesti u Japanu i da usredsredi svoje vreme i pažnju na trening.

Spoznavanje Aikidoa i obima preuzetog zadatka

Posle početnih sumnji u validnost tehnika koje su podučavane u Aikikai Hombu Dođou, i koje su se razlikovale od onoga što je do tada učio, Kristijan Tisije je rešio da Aikidou pristupi otvorenog uma i da nauči koliko god može trenirajući svaki dan i pohađajući što više treninga može. Ova odluka ga je navela da shvati da će biti potrebno mnogo više od prvobitno planiranih šest meseci da u potpunosti shvati šta je Aikido što ga je navelo da odluči da produži svoj boravak u Japanu.
Njegova posvećenost i ozbiljnost u radu omogućila mu je da se brzo sprijatelji sa tadašnjim uči deši-jima (Uchi deshi- je japanski termin za učenike koji žive sa učiteljem i treniraju svakodnevno) Endo Seiširom, Suganuma Moritom, Tojoda Fumiom, Jasuno Masatošijem, i kasnije sa Mijamoto Curuzom, Jokota Jošiakijem, i Osava Hajato senseiem. Kako su bili sličnih godina Tisije se sprijateljio I sa tadašnjim Waka sensei-jem današnjim Doshuom Uešiba Moriteruom. U to vreme Hombu Dođo je posećivao mali broj nejapanaca i Kristijan Tisije je ubrzo postao dojo no kanji – zvanični član Aikikai-ja koje ima obavezu da bude na usluzi novopridošlim nejapanskim učenicima.

Dva mentora i drugi veliki tehnički uticaji

Iako je pohađao časove kod svih učitelja u Hombu dođou, Kristijan Tisije je razvio poseban odnos sa dva majstora za koje sam smatra da su imali največi uticaj na njegovo vežbanje. Jedan od njih je Doshu Uešiba Kišomaru (Ueshiba Kisshomaru) a drugi je Jamaguči Seigo (Yamaguchi Seigo) sensei. Tisije je dugi niz godina bio lični uke kod oba ova učitelja, na treninzima i na demonstracijama. Od Doshua je naučio preciznost i jake osnove aikidoa, dok ga je Jamaguči senseia naučio slobodi u vežbanju i stvaranju prepoznatljivog ličnog stila. Tisije priznaje da se njegov odnos sa ova dva učitelja proširio i van okvira učenja tehnika. Snaga međusobnog odnosa se ogleda i u tome da je Uešiba Kišomaru Doshu iako u tom trenutku vezan za bolesnički krevet lično dodelio Kristijanu Tisijeu 7.Dan Aikikai. Za Yamaguchi sesnseija se može reći da je bio očinska figura i zanimljivo je da sam Tisije priznaje da njegov Aikido ne liči na Aikido Yamaguchi senseija i da je je baš njegov učitelj hrabrio da razvije svoj Aikido a ne da imitra njegov.
Takođe je bio velliki uticaj Saotome Micugi Sensei-ja od koga je Tisije naučio tehnike sa džoom koje i danas vežba

Svestrani borac sa iskustvom u ringu

Živeći u Japanu, Kristijan Tisije je studirao japanski jezik na Tokijskoj školi za japanski jezik i Sofia univerzitetu. Pored posvećenog baveljenjem Aikidoom Kristijan Tisije je vreme provedeno u Japanu iskoristio da se upozna i sa drugim borilačkim veštinama. Vežbao je kik boks u legendarnom Meiđiro Džimu kod Šima Micua i Fuđivara Tošia, najpoznatijih šampiona tog vremena, čak učetvovajući u nekolko borbi. Sve u svemu, ovo iskustvo mu je omogućilo razumevanje mehanike udaračkih tehnika i njihovog tajminga.

Kristijan Tisije je takođe temeljno vežbao i izučavao kenđicu škole Kašima Šin Rju (Kashima Shin Ryu) pod rukovodstvom Inaba Minoru Sensei-ja u njegovom Šiseikan dođou. Znanje koje je ovde naučio u velikom je uticalo na Tisijeov aikido, dajući mu posebnu direktnost i pokrete nalik na zaseke mačem. Više neformalno, vežbao je i karate, džudo i kendo, uglavnom u okviru male zajednice francuskih budoka koji su živeli u Tokiju u to vreme

I po povratku u Francusku, Kristijan Tisije nastavio da skuplja borilačko iskustvo van aikidoa trenirajući sa francuskim karate timom, koji je vodio njegov prijatelj Žan-Pjer Lavorato (Jean-Pierre Lavoratto), pa je čak i podučavao aikido u Lavoratovom dojou u Vensenu. Ovakav stav mu je omogućio da uspostavi reputaciju i kredibilitet i izvan aikido krugova i da zadobije poštovanje svih ljudi koji se bave borilačkim veštinama

Povratak u Francusku posle više od sedam godina provedenih u Japanu

Kada je Kristijan Tisije promovisan u 4. Dan, Jamaguči sensei mu je predložio da se vrati u Francusku kako bi promovisao Aikido i u Francuskoj podučavao ono što je naučio u Aikikai Hombu Dojo. Kristijan Tisije se preselio u Francusku u julu 1976. i ubrzo počinje da podučava. Od Žan-Pjer Lavorato kupio je dojo u Parizu i osnovao svoju školu, Le Cercle Christian Tissier (u prevodu Krug Kristijan Tisije), koji i danas radi. Cercle Tissier je danas jedan od najistaknutijih evropski centar za borilačke veštine, i na njegovih 750m2 odrđavaju se ne samo treninzi aikidoa, već i džudoa, karatea, ninjutsua, jujutsua koje vode iskusni instruktori

Zajedno sa Žakom Abelom, Luizom Kleroom i Mišelom Hamonom, Kristijan Tisije je aktivno učestvovao uosnivanju Francuske Aikido Federacije (Federation Francaise Aikido, Aikibudo et Affinitaires – FFAAA), koja je danas jedna od dve najveće aikido grupe u Francuskoj. Tisije je predložio naziv i postao de facto harizmatični lider ove federacije. FFAAA je zvanično priznata od Aikikai Fondacije i Internacionalne aikido federacije i danas broji preko 25.000 aikidoka i oko 800 klubova.

Uspon do slave

I pored velikog broja obaveza i napornog rasporeda podučavanja u Francuskoj, Evropi i na američkom kontinentu, Kristijan Tisije se potrudio da održi veze sa Hombu Dojo, provodeći svake godine nekoliko meseci u Japanu. 5. Dan Aikikai je dobio 1981. godine, 6. Dan 1986. i 7. Dan 1998. godine. Ubrzo zatim je dobio i prestižnu titulu shihana, što ga je učinilo prvim sihanom ne-japancem. Kristijan Tisije je aktivno promovisao aikido na tatamiju, ali i u medijima, uz godišnje demonstracije na Festivalu borilačkih veština u Parizu (Festival des Arts Martiaux de Bercy), kao i kroz izdavanje brojnih knjiga i DVD-ova. Nedavno je učestvovao na Combat Games u Pekingu 2010. godine, i bio je prvi ne-japanski predavač na Aikido kongresu Internacionalne aikido federacije.

U julu 2012, Christian Tissier je od strane ministra spoljnih poslova Japana dobio prestižnu Pohvalnicu japanskog ministarstva stranih poslova. Ova nagrada se dodeljuje izvanrednim pojedincima ili grupama (iz Japana inostranstva) kako bi se uvažio njihov doprinos promociji prijateljstva između Japana i drugih zemalja.
Dana 9. januara 2016. godine, Christian Tissier je od strane doshu Uešiba Moriterua dodeljen 8. Dan Aikikai tokom ceremonije Kagamibiraki.

FB IMG 1604962700275